Koliko može da košta put u Maroko? Naših 12 dana, tokom kojih smo prošli kroz Agadir, Tagazut, Tarudant, Esauiru, Kazablanku, Rabat, Marakeš, Fes, Uarzazat, Šefšauen i Tandžir, koštali su oko 515 evra po osobi.
Zvuči malo za toliki put i toliko gradova, no ono što je činjenica je da možete naći baš jeftine avio karte, a smeštaj, hrana i putovanja po Maroku nisu skupi.
PREVOZ
Iz Srbije povoljne opcije mogu da se nađu iz Niša preko Milana npr, dok je uvek moguće kombinovati Budimpeštu (ili kome je bliža Sofija), iz koje ima i direktnih letova npr. Ryan Air-a za Marakeš.
Nas je put vodio neobičnijom rutom – iz Budimpešte smo leteli u industrijski gradić Šarlroa blizu Brisela, odakle smo nakon lunjanja i espresa i kroasana koji su koštali verovatno kao dva ručka u Maroku odleteli za Agadir.
Što se prevoza u Maroku tiče, autobusi su skroz dobra opcija. Supratours i CTM su udobni, sređeni, sa svim opcijama komfora koje podrazumeva zapadni turista (da se lakše izrazim), ali su i skuplji od ostalih lokalnih prevoznika (karta za duže razdaljine bila je oko 12 evra, npr).
Iz istog razloga su u manjoj meri lokalno iskustvo, odnosno u njima ćete sresti više turista a manje Marokanaca, i sigurno nećete imati priliku da vidite vezane koze u busu (što smo videli u prtljagu jednog od jeftinijih prevoznika).
Takođe, marokanska železnica je super, za većinu ljudi sa ex-yu prostora izgledaće kao spejs šatl. Moderno, čisto, sa posluženjem na kolicima i svime čega je u JŽ bilo pre nekih 40-ak godina.
Rent-a-kar iz raznih razloga može da bude malo komplikovanija opcija, ali je naravno izvodljiva. Pravila vožnje u gradovima ne postoje baš u meri u kojoj možete da očekujete (npr. ključni znak za pravo prvenstva u kružnom toku je da svirnete pre no krenete, a ne pravila na koja ste navikli), ne govore u svim agencijama engleski, obratite pažnju na recenzije agencija…
Ako ulazite u taksi, obratite pažnju da ima taksimetar.
SMEŠTAJ
Preko Booking-a, AirBNB-a i ostalih onlajn opcija možete pronaći prelepe, autentične smeštaje po baš povoljnim cenama. U Esauiri smo tako dobili čitavu, prelepu zgradu u starom gradu (ok, bilo nas je 12-oro) za oko sedam evra po osobi. Stan u Kazablanci na dobroj lokaciji je npr. bio oko 11-12 evra.
U Marakešu smo bili u hostelu koji je zapravo prelepi riad, u kom je nakon ulaska naš drugar fotograf naredna dva sata oduševljeno fotkao detalje. Cela kuća je kao muzej, kada u sobi je zapravo izrađena kao kameni mozaik. Noćenje je bilo šest evra. U svakom slučaju, opcije su raznovrsne i zaista povoljne.
HRANA
Narandže. Najukusnije narandže ikad. Najukusniji ceđeni sok od narandže na ulici za 40 dinara. Voće i povrće je generalno preukusno, slatkiši su nadrealno ukusni, kao i domaći hlebovi u svim varijacijama.
U restoranu se sasvim fino možete najesti za oko pet evra. Ako očekujete tzv. arapska, odnosno bliskoistočna jela, nećete ih ovde naći u velikoj meri. Očekujte dosta ribe, povrća iz tažina, kao i lokalni specijalitet – slatku pitu sa golubovima (ili njenu turističku verziju sa piletinom).
U malo skupljim mestima možete naći i alkohol, odnosno super domaće pivo Casablanca, kao i dobra lokalna vina Touareg.
