Kategorija: Na putu
-
Svetleći grad u parku, na reci Singapur
Slika prva – neboderi Hodamo po laserskim pasarelama ispaljenim sa jedne obale reke Singapur na drugu. Presecaju noćno nebo zastrto neboderima, ponosom finansijskog centra Azije. Neke od njih posmatram kao da su simulacija planeta na nebu, deluju daleko, a vidljive su i osvetljavaju grad. Najpoznatiji od njih, “Marina Bej”, zapravo je hotel u čije tri…
-
Butan: zemlja prošlosti, zemlja budućnosti
Bilo jednom jedno tanušno planinsko kraljevstvo u kojem je vazduh toliko providan da jedva da ima dovoljno ugljen dioksida za drveće. Drveće se nije bunilo zbog toga. Nisu se žalile ni životinje, jer su se našle u jedinoj zemlji u kojoj su ljudi njihove živote zaštitili zakonima. Iako je značajan deo kraljevine visoko iznad oblaka,…
-
Šangaj: za nežnost ne treba prevod
Kako smo skenirali pasoš, aerodromski artu ditu nas je na srpskom obavestio da skeniramo i desni kažiprst, uz ćiriličnu instrukciju na ekranu. To je bio prvi i poslednji put da ćemo čuti neki od jugoslovenskih jezika na tronedeljnom putovanju Azijom. Sunce i 16 stepeni, prvi januar. Šangaj, a nije onaj novosadski, ovde zapravo izgovaraju Šanghaj.…
-
Samarkand: spokojno i nadrealno
Ludi ovde izgledaju pitomo, smireno, lica ne odaju previše osećanja, niti veliko zadovoljstvo, niti tugu. Ne žive u raskoši, ali može se reći i da žive, jer okolne gradjevine izgledaju – kao iz bajke, drugog vremena koje je tu i dalje prisutno, natopljeno pričama naroda o kojim znamo vrlo malo. Iako na fotografijama džamije, palate…
-
Laguna, krš, kanjon, pustinja. Kolona A – severni Oman
Muskat je samo kapija ove zemlje. Kako se iz prestonice krećemo ka zaleđu, zalazimo dublje u njeno srce, pravimo prvi potpuni ugriz i još jače počinjemo da osećamo njen ukus. Planine postaju masivnije i surovije, zemlja još suvlja, a bele, skladne kuće bisernije i belje, narušavajući svojom pravilnom formom razbarušeni pejzaž. Nizva je najveći grad…
-
Muskat – slika i zvuk. Ukus i dodir mirisa
Pejzaž sa kojim smo se susreli dominiraće većinom zemlje – elegantne, niske bele zgrade čine naselja prostrta u dolinama stenovitih, braon-sivih oštrih planina, povremeno presečena nadrealnim prizorom oaza palmi. Sve u ovoj slici je potaman, skromno, a istovremeno očaravajuće. Lepota postignuta kroz jedostavnost, bez ukrasa i bilo kakvih preterivanja, opija dugo i snažno.
-
Najtiše mesto na svetu
Najtiše mesto na svetu. Jedno od, sigurno. Tiho skoro kao ona šuma u kojoj je palo drvo i to niko nije čuo ni video, pa time, drvo nije ni palo.
-
(Ne)dovoljno dugo u Zaovinama i Vežanji
Ne bi bilo teško biti napušten ovde. Činilo nam se da se sav potreban mir i lepota nalaze u slici pred nama. U njenom srcu su voda i svetlost, sa okolnih brda dolaze zvuci ptica, pod nama se u magli čuje poneki zalutali plotun ljudskog glasa, osvešćuje nas da tu žive i ljudi.
-
Kao u auli, kao u oazi – Ko Lanta
Vrhunac atmosfere na plaži je u doba zalaska sunca. „Sad ćeš da vidiš plavi zrak ponovo“, reče neki stariji tip iza nas, koji deluje kao da je tu bar dva meseca, a završava neko peto ili šesto pivo. Ništa nam nije bilo jasno, a onda je pred zalazak sunca preko neba preleteo zrak plave svetlosti,…
-
Zaustavljanje vremena na Ko Pi Piju
Međutim, istinski neverovatno mesto nas je čekalo sa druge strane Maja zaliva. Ulaz u Pile lagunu je uzan, a potom iza ćoška ugledate ogromni bazen mlečno bele boje, okružen gigantskim hridima obraslim šumom, sa početka priče. Imali smo neviđenu sreću da ljudi i čamaca skoro da nije ni bilo. Ova laguna je jedno od najneverovatnijih…