Kategorija: Na putu
-
Šangaj: za nežnost ne treba prevod
Kako smo skenirali pasoš, aerodromski artu ditu nas je na srpskom obavestio da skeniramo i desni kažiprst, uz ćiriličnu instrukciju na ekranu. To je bio prvi i poslednji put da ćemo čuti neki od jugoslovenskih jezika na tronedeljnom putovanju Azijom. Sunce i 16 stepeni, prvi januar. Šangaj, a nije onaj novosadski, ovde zapravo izgovaraju Šanghaj.…
-
Samarkand: spokojno i nadrealno
Ludi ovde izgledaju pitomo, smireno, lica ne odaju previše osećanja, niti veliko zadovoljstvo, niti tugu. Ne žive u raskoši, ali može se reći i da žive, jer okolne gradjevine izgledaju – kao iz bajke, drugog vremena koje je tu i dalje prisutno, natopljeno pričama naroda o kojim znamo vrlo malo. Iako na fotografijama džamije, palate…
-
Laguna, krš, kanjon, pustinja. Kolona A – severni Oman
Muskat je samo kapija ove zemlje. Kako se iz prestonice krećemo ka zaleđu, zalazimo dublje u njeno srce, pravimo prvi potpuni ugriz i još jače počinjemo da osećamo njen ukus. Planine postaju masivnije i surovije, zemlja još suvlja, a bele, skladne kuće bisernije i belje, narušavajući svojom pravilnom formom razbarušeni pejzaž. Nizva je najveći grad…
-
Muskat – slika i zvuk. Ukus i dodir mirisa
Pejzaž sa kojim smo se susreli dominiraće većinom zemlje – elegantne, niske bele zgrade čine naselja prostrta u dolinama stenovitih, braon-sivih oštrih planina, povremeno presečena nadrealnim prizorom oaza palmi. Sve u ovoj slici je potaman, skromno, a istovremeno očaravajuće. Lepota postignuta kroz jedostavnost, bez ukrasa i bilo kakvih preterivanja, opija dugo i snažno.
-
Najtiše mesto na svetu
Najtiše mesto na svetu. Jedno od, sigurno. Tiho skoro kao ona šuma u kojoj je palo drvo i to niko nije čuo ni video, pa time, drvo nije ni palo.
-
(Ne)dovoljno dugo u Zaovinama i Vežanji
Ne bi bilo teško biti napušten ovde. Činilo nam se da se sav potreban mir i lepota nalaze u slici pred nama. U njenom srcu su voda i svetlost, sa okolnih brda dolaze zvuci ptica, pod nama se u magli čuje poneki zalutali plotun ljudskog glasa, osvešćuje nas da tu žive i ljudi.
-
Kao u auli, kao u oazi – Ko Lanta
Vrhunac atmosfere na plaži je u doba zalaska sunca. „Sad ćeš da vidiš plavi zrak ponovo“, reče neki stariji tip iza nas, koji deluje kao da je tu bar dva meseca, a završava neko peto ili šesto pivo. Ništa nam nije bilo jasno, a onda je pred zalazak sunca preko neba preleteo zrak plave svetlosti,…
-
Zaustavljanje vremena na Ko Pi Piju
Međutim, istinski neverovatno mesto nas je čekalo sa druge strane Maja zaliva. Ulaz u Pile lagunu je uzan, a potom iza ćoška ugledate ogromni bazen mlečno bele boje, okružen gigantskim hridima obraslim šumom, sa početka priče. Imali smo neviđenu sreću da ljudi i čamaca skoro da nije ni bilo. Ova laguna je jedno od najneverovatnijih…
-
Mir na kanalima i talasima (Radio) Bangkoka
…Ljudi žive od onog što im je pred i u kućama, koje su skoro sve istovremeno i trgovine ili zanatske radnje. Tako dok kupujete vodu ili voće u prodavnici koja je ujedno i nečiji dom, imate prozor u prizore života u kraju Na Banglampo. Starac vam pakuje ono što ste kupili, u pozadini njegova unuka…
-
Izgubimo se, pronađimo se: Isfahan
Kao na nekom orijentalnom Vudstoku, nesaglediva masa ljudi sedi na ćilimima, porodice uz kompletno posluženje obeduju i uživaju, kao kod kuće. Svaka porodica na zemlji kao nečiji dom u izlogu – osetiš atmosferu, interakcije, vidiš šta je na trpezi, kakvi su sudovi u kojim je hrana doneta, tu su i baka i unuci, i mladi…