Bilo jednom jedno tanušno planinsko kraljevstvo u kojem je vazduh toliko providan da jedva da ima dovoljno ugljen dioksida za drveće. Drveće se nije bunilo zbog toga. Nisu se žalile ni životinje, jer su se našle u jedinoj zemlji u kojoj su ljudi njihove živote zaštitili zakonima.
Iako je značajan deo kraljevine visoko iznad oblaka, njeni stanovnici ne pohode proplanke i litice više od pet hiljada metara, iz poštovanja prema božanstvima za koja veruju da tamo žive. Obitavaju u malenim kućama podjednake veličine, dekorisanim crtežima podjednako ukusno, raspoređenim po obroncima. Nose se najčešće u odeći nalik haljinama.
U ovoj zemlji žive i stvorenje zvano takin, mitski spoj koze i krave, i jelen koji reži, veličine psa. Tu su i jak, snežni leopard, tigrovi i različite izmaštano ošarane ptice.
Pejzaži i predeli kojim pripadaju su bajkoviti, bez obzira na to da li su u raskošnoj ili surovoj prirodi, ili sadrže asfalt. Narod se hrani jednostavno i izdašno, zbog hladnoće, iako je meso, koje se uvozi, retko na meniju.
U ovom kraljevstvu školovanje je besplatno, baš kao i lečenje. Ukoliko ne postoji odgovarajući lekar ili terapija za nečije stanje, pacijent se šalje doktorima u inostranstvo, o trošku države.
Jedini aerodrom u kraljevstvu važi za jedan od najopasnijih na svetu. Samo 50 pilota ima dozvolu da sleti na jedinu, kratku pistu, nakon što napravi piruetu između planina i ukoči po retkom vazduhu na više od 2000 metara nadmorske visine, bez podrške radara.
U kraljevinu su televizori stigli 1999. godine, negde kad je uveden i internet. Stranci su u nešto većem broju počeli da dolaze od ’70-ih.
Ova zemlja i dalje postoji. Nazivaju je i ‘poslednjim himalajskim kraljevstvom’, u kojem se razmatra i prati “ukupna narodna sreća” umesto bruto društvenog dohotka. Njeni stanovnici nazivaju je Druk Jul, ili zemljom munje-zmaja, dok ga svet zove, sasvim dosadno – Butan.
Isprva nam je delovalo da je vreme tu stalo sredinom prošlog veka, a potom smo shvatili da ovako može izgledati, još poneka, zemlja budućnosti. Mašala.
O njoj ću pisati u narednim danima.
Dotad, evo njenih slika:
