Što kažu naši stari, najbolji recepti nastaju spontano ili u nemaštini. Kako nisam imao leblebije, odlučih da ‘falafel’ napravim od prosa.

Proso je nekad bilo mnogo češće na trpezi u ovim krajevima, kažu razni internet izvori. Setiće se toga i stariji, ako ih pitate. U međuvremenu, proso je dobilo nezahvalno mesto u onom odeljku za ‘zdravu hranu’, gde ga nećete ni tako često naći. A jeste zdrava, zahvalna, jeftina namirnica, ukusna u raznim kombinacijama.

Vrlo brzo, proso se pokazalo kao dobar materijal za ćuftice. Mnogo se brže skuva od leblebija, a masa koja nastane je gušća, lepljivija, i time zahvalnija za pravljenje kuglica-ćuftica.

Za porciju koja može da nahrani i petoro čeljadi potrebno je:

• 500g prosa
• dupla količina vode (dakle, 1l je ok)
• so, peršun, aleva paprika, peperonćino (sušena ljuta papričica, a super je i ako možete pribaviti mešavinu za paste koja sadrži sušeni bosiljak, beli luk i papriku), kurkuma, kari, ras el hanut
• dve glavice crnog luka, četiri čena belog luka
• ulje, da malo obilnije pokrije površinu

Proso skuvate u duploj količini vode. Čim provri, sklonite sa ringle i ostavite poklopljeno 15 minuta. Dok se kuva, naseckate crni i beli luk i prodinstate ih na ulju sa peperonćinom, dok ne dobiju blago žutu boju. Izdinstani luk i ulje dodate u proso smesu i dobro promešate. Dodate začine (so, peršun, aleva, kurkuma, kari..), od oka 🙂 Nikad nisam stavio iste količine i iste začine, ali je uvek ispadalo super. Isprobajte, a i zavisi šta volite vi i oni za koje pravite klopu, da li više vole ljutkasto, aromatično itd, ili ne.

Smesa sa začinima treba da je gusta i lepljiva (ne previše, ne kao kikiriki puter) taman toliko da možete lako da mesite kuglice, bez dodavanja brašna, jaja i ostalih nepotrebnih pomagala zbog kojih će hrana postati teža po stomak, a i manje ukusna. Napravite ćuftice veličine falafela (drugim rečima, nešto manje od loptice za golf) et voila.

Podmažete tepsiju tankim slojem ulja, poređate kuglice i pečete u rerni na 220 stepeni, dok lepo ne porumene i ne dobiju blago hrskavu koru. Ne znam tačno koliko je to vremena, možda čak i 45 minuta, nekad i više. Ocenite sami, skoknite svakih 20 minuta do rerne.

Ćuftice možete jesti u pita hlebu sa raznim namazima, salatama i sosevima po želji. Najčešće napravim ljutkasti sos sa paradajzom, peperonćinom i lukom (kao za pastu, prodinstano), nekad napravim i tabbouleh salatu.

Sve to može da bude super sendvič u pita hlebu, kao standardan falafel, a možete i bez hleba, pošto su ćuftice već od žitarice. Npr. kao apetajzer uz pšenično pivo. Mljac.