Category

Na putu

Category

Vrhunac atmosfere na plaži je u doba zalaska sunca. „Sad ćeš da vidiš plavi zrak ponovo“, reče neki stariji tip iza nas, koji deluje kao da je tu bar dva meseca, a završava neko peto ili šesto pivo. Ništa nam nije bilo jasno, a onda je pred zalazak sunca preko neba preleteo zrak plave svetlosti, poput plave duge koja se pojavila i brzo nestala. Da nismo čuli najavu malo pre toga, verovatno ne bismo bili sigurni da li je ono što smo videli stvarno.

Međutim, istinski neverovatno mesto nas je čekalo sa druge strane Maja zaliva. Ulaz u Pile lagunu je uzan, a potom iza ćoška ugledate ogromni bazen mlečno bele boje, okružen gigantskim hridima obraslim šumom, sa početka priče. Imali smo neviđenu sreću da ljudi i čamaca skoro da nije ni bilo. Ova laguna je jedno od najneverovatnijih mesta na svetu na kojem smo bili. Vreme zastane. I sve ostalo. Mir, u tom trenutku bar momenat i izgled netaknutosti, voda kao blago zamućena bela u plićim delovima, a tirkizna u dubljim, ježevi sa crno-belim bodljama (!), na koje motrite da vam ne taknu stomak dok plivate. Vreme u raju je ograničeno. Nakon pola sata smo morali da krenemo natrag.

…Ljudi žive od onog što im je pred i u kućama, koje su skoro sve istovremeno i trgovine ili zanatske radnje. Tako dok kupujete vodu ili voće u prodavnici koja je ujedno i nečiji dom, imate prozor u prizore života u kraju Na Banglampo. Starac vam pakuje ono što ste kupili, u pozadini njegova unuka puzi po podu, ćerka gleda televizor. Ne koristimo nikakve mape ili vodiče, već šetamo pored kanala i uživamo u gvirenju u živote ljudi, u njihove jutarnje rituale u i ispred kuće. Uz vodu je i mini hram, i kafana u kojoj dobrim delom sede i lokalci, što nije čest slučaj u srcu grada koji je centar za dalje otkrivanje ovog dela planete (i već nekoliko godina najposećeniji grad na svetu).

Kao na nekom orijentalnom Vudstoku, nesaglediva masa ljudi sedi na ćilimima, porodice uz kompletno posluženje obeduju i uživaju, kao kod kuće. Svaka porodica na zemlji kao nečiji dom u izlogu – osetiš atmosferu, interakcije, vidiš šta je na trpezi, kakvi su sudovi u kojim je hrana doneta, tu su i baka i unuci, i mladi par, i sestra od tetke. Prizor je neverovatan, ali od umora i gladi nismo bili kadri da mu se prepustimo.

Gradsko jezgro pustinjskog grada Jazda, lavirint zidina od naboja, jedno je od najstarijih na svetu. Pod njim se nalazi jedna od najvećih starih vodovodnih mreža, a njegove krovove krase antički „hvatači vetra“, koji stvaraju prirodnu ventilaciju u kućama. Poznat je i kao prestonica zoroastrijanizma, jedne od najstarijih religija na svetu i važna stanica na Putu svile.

òpiti (se)
1. zapasti u stanje omame, pijanstva od vina ili kojeg drugog pića; napiti se
2. (se čime) pren. zaneti se, oduševiti se, opajati se

Širaz
1. glavni grad provincije Fars u Iranu
2. vrsta crnog grožđa tamno plave boje

U takvom stanju nas zatiču momci u crvenim uniformama, koji su doneli užinu pre večere. Usluga kao u avionu – u crvenim kutijicama brendiranim sa „Meals on wheels“ su sendvič, grickalice i slatkiš, a tu je i čaj, sve na crvenim poslužavnicima. Shvatiš da ti je možda baš to još bilo potrebno. Stočić uz prozor ima i pregradu za flašu vode, a tu je i glossy magazin najveće železnice na svetu. Nije teško biti komforniji od železnice u Srbiji, ali ovo je već bilo nesvakidašnje iskustvo za sve nas, koji smo imali potpuno drugačija očekivanja guglajući „going by train from Goa to Kerala“.